Ponekad ne dobiješ closure

Ponekad ne dobiješ closure. Koliko god bi htjela. Jer pročitala si u puno knjiga i proguta u puno filmova onaj trenutak kada žene uzdahnu, jer to je to, taj završetak (po naški) mi je baš bio potreban da mogu dalje.

E pa ponekad ga nema. Nije se dogodio. I što tada? Da li forsati da bi ga imala ili se prepustiti vremenu da odradi svoje? Što misliš da je pametnije? Nedavno jedna prija reče-bilo bi bolje da nisam istjerivala mak na konac, ali mi žene smo proklete, uvijek imamo završno pitanje na koje se traži filmski odgovor koji će te izuti iz cipela. A ono-bum. Sve samo ne filmski. Više kao krv nije voda.

Ponekad ne dobiješ closure. I na to se pripremi. Nisu svi voljni zatvarati flašu do kraja, ima ih koji onako labavo zavrnu i puste da vino iz nutra hlapi. I nije ih briga. Dobro im je i tako. Pa makar se ukiselilo.