Mene su moji naučili životu

Mene su moji naučili životu.

Da se divim modroj zori, da nazdravljam dobrom danu.

Mene su moji naučili da ne posustajem i ne odustajem kada nešto žarko želim, ali da se dobro zapitam da li je to što želim i ono što mi doista treba.

Mene su moji naučili da mogu imati sve diplome svijeta, sve titule važnosti, ali ako nemam vremena popričati s majstorom ili pitati tetu Ljubicu na placu za zdravlje, džabe mi.

Mene su moji naučili da se maknem od tamo di nisam poželjna, da uživam u samoći (‘neka ti samo knjige prave društvo’), da je ponekad ljude potrebno zamijeniti kako ne bi zamijenili sebe.

Mene su moji naučili da puno grlim, govorim glasno što osjećam i mislim, svađam se kad je potreba, zašutim kada je uzalud.

Mene su moji naučili da nisu svi ljudi isti, da ih ima i manje vrijednih tvoje pažnje, ali da one koji vrijede, njegujem kao što njegujem sebe.

Mene su moji naučili da su korijeni važni, kao što u wikiju piše-osnovni organ koji služi za učvrščivanje izdanaka, da se time ponosim i o tome s dušom pjevam.

Mene su moji naučili da nije sramota izgubiti, ali je sramota ne probati, da sam uvijek pravi sportaš, a ne kukavica, da ponosno dignem prsa nebu dok koračam, ali savijem leđa i pomognem kada je pomoć od mene potrebna.

Mene su moji naučili da se dijete voli i kada je ‘zločesto’, da odbacivanje nije opcija, da ne slušam mase za savjete nego samo svoje srce materino.

Mene su moji naučili da mi nitko ništa ne može s takvom snagom u pozadini, s takvim corpo mortem koji odolijeva i največim neverama, jer to je privilegija, jer mnogi to nemaju.

Mene su moji naučili da slavim i volim život svaki dan jer tko zna da li ćemo imati priliku slaviti ga sutra.