Treba pratiti trendove, ali onako iz prikrajka. Ne da im se prepustiš do kraja (nikad se ne zna), nego da se malo informiraš, možda nasmiješ, a ako treba i iznenadiš. Ne treba život shvaćati preozbiljno.

Sinoć smo iz tog razloga s klincima bili na Grši. Već smo Gršu zalajkali u Splitu na rivi kad je razvalio atmosferu na dočeku Nove. Stoga se nismo libili otići opet. Definitivno smo bili najstariji na Bundeku osim pokojeg pedesetogodišnjaka koji mora šetati zbog kičme ili penzionera koji šeće cucka. Ali to nas nije spriječilo da se prominglamo među mladima. Jer Marić i ja volimo tu atmosferu razdraganosti i naguranosti na koncertima.

Svako malo, kad bi se neki polupijani klinac sudario s nama dobili smo jedno pristojno ‘oprostite’ što je baš lijepo u današnje vrijeme, ako izuzmemo činjenicu da bi tako nešto rekli samo starcima, ali ne i da se sudare s puno mlađima od nas.

Kad je na binu izašao Grše iz Trilja legenda, delirij. Liriksi su se bacali na sve strane. Onda neka Miach, klinke pomahnitale, mi naravno pojma nemamo o kome se radi pa ljubazno pitamo klinca sa Žujom do nas. A kad je ušetao Peki (sad se pravim važna, sinoć blage nisam imala) atmosfera je eksplodirala.

Pokušali smo Marić i ja hvatati muv za trap čagu, ne znam da li nas je išlo, ali trudili smo se. Sve u svemu jedna zanimljiva, vesela i simpatična večer na zagrebačkom jezeru.

Jutros kada smo se probudili kaže Marić, polumamuran uz drugu šalicu kave-meni je ovaj trap senzacija, a Grše i Peki kraljevi.

Evo malo liriksa pa prosudite sami. Ili uguglajte da se informirate, da budete u tijeku.

Pa kaže;

‘U meni Zagora, stojim na Dinari

Kraj mene krkani, sve sami Ivani

Pršut na stolu je, gemišt nam silazi

Od litre vina mi skačemo po livadi

Nakon par bokala podižemo atmosferu

Skidam se do pasa, pivamo Gangu i Reru

Materi san reka da razvaliti se neću

Al' u meni je Zagora, ne živim ja u Beču…’