Poruka na zgradi

Ziher je priča išla ovako;

sreli su se u nekom klubu, ona je bila s curkama, on sa svojom ekipom. Pogledi su pali. Malo čakule; čim se baviš, mjuza, hobi, kaj si po horoskopu, za kog navijaš i te spike. Simpatija na prvu cugu.

Onda kreće, druga, pa treća...

Ona je emancipirana čak je i platila koju rundu, on je došao taxijem pa će ga ona odbacit doma.

U autu malo ljubljane, svašta nešto (dajte mašti na volju), jutro već svanulo, šminka razmazana. Ona se parkira ispred njegovog haustora, on izlazi, zahvaljuje se, ej ZAHVALJUJE na top večeri, namigne i ode. Ode buraz.

Drugi dan, eto nje, sa sprejem u ruci, čisto da si malo da oduška. Rezultat je naveden. Tko bi ju osudio? Ja ne!

E da, da ne bi pomislili, nisam to bila ja.